Грчка митологијаСтаре културе и њихова веровања била су заснована на митовима и легендама, боговима и јунацима са божанским карактеристикама. Ти митови и легенде буде велико занимање јер откривају културе ондашњег доба и слика историје бива све јаснија.
Мит је творевина у причи, пјесми и сл., предзнанственог и фантазијом прожетог (обично магично-религиозног) мишљења, којом народ на примитивном степену развића објашњава настанак природних бића и појава. Митологија је скуп митова неке религије, народа или цивилизације која проучава приче фантастичног садржаја у којима су јунаци богови, полубогови, хероји и слично. Те приче бележи мит, легенда, традиција, усмена предања и друго. И дан данас се дивимо гробовима и палатама у Пилу, те тврђавама Микене и Коринта, накиту, златном посуђу, украсима и оружју у националним музејима у Атени и Хераклеиону на Криту. Сва та величанствена дела постала су баштина класичне грчке културе која се рађала у време док су Римљани, будући господари Грчке и света, још били варвари. Проучавајући грчку митологију увелико улазимо у оквире грчке књижевности и уметности. Хомерови епови, "Илијада" и "Одисеја", (чији је епски језик изузетан, јер није био говорно наречје, нити је одговарао иједном од наречја пронађених у записима или каснијој књижевности, а намењен је рецитовању), те Хесиодово дело "Теогонија" (Порекло Богова) чине најранију грчку књижевност и приказују различите категорије мита, међусобно се строго разликујући у намери, духу и садржају, док им је заједничка структурна сложеност. Целокупна грчка књижевност и уметност представљају поље за проучавање грчких митова. С тако широким, разноликим и размерно сложеним доказним материјалом не зачуђује да ни једна теорија антрополога који су проучавали племенске заједнице не пружа задовољавајуће објашњење грчке митологије. Ти митови немају само један облик, нити тек једну функцију, па иако у грчкој митологији има појединачних елемената преузетих од других народа, као целина она је израз непресушне и живе фантазије те песничког обликовања грчког, античког човека. Грчку је митологију стварао народ у настојањима да објасни законитости живота и природе па су зато грчки митови надахнути лепотом и свежином приповедања. То су митови који се одликују разноликошћу мотива и великом песничком лепотом, задржавајући углавном онај облик у којем се јављају код Хомера и Хесиода. Уз олимпске, подземне и морске богове те уз многа нижа божанства у њима наступају и хероји који су по оцу или мајци божанског порекла. Богови су антропоморфизирани, али не старе и бесмртни су, те њихов положај постаје вредан страхопоштовања наводећи човека да осети страх, срам или пак поштовање. Људи су комуницирали с Боговима директно или посредно, будући да су Богови имали моћ (даимон) да осим људског поприме и неки други облик или обележје, или је пак комуникација успостављена путем сна. Често су се проматрале птице у лету, грмљавина, звезде падалице или друге природне појаве као знакови божијег обраћања људима. Боговима су приношене жртве, поклони, те изрицане молитве како би се стекла њихова наклоност. Људима се понекад и угађа, али им се не допушта избегавање смрти, као њихове коначне судбине. Silva Sotra's Slidely by Slidely Slideshow |
|